Novi talas Trumpovih carina ozbiljna je klackalica za luksuznu robu

SAD uvoze više od 98 procenata odeće i oko 99 procenata obuće. Utoliko je šokantnija Trumpova jučerašnja najava da uvodi osnovnu carinu od 10 procenata na svu uvoznu robu uz povećanje carina za oko dvadesetak zemalja s kojima SAD ima trgovinski deficit. Ono što je posebno značajno jeste to što se među njima nalaze i neki od najvećih proizvodnih centara modne industrije.

I pored ogromne želje Vijetnama da izbegne trgovinski sukob sa SAD, te šaljive izjave vijetnamskog premijera Pham Minh Chinha da bi igrao golf s Trampom ceo dan kako bi rešio trgovinske probleme, upravo toj zemlji uvedene su visoke dodatne carine od 46 odsto. Slede i drugi veliki proizvodni centri: Kambodža (49 odsto), Bangladeš (37 odsto), Kina (54 odsto – uključujući prethodne carine), 32 odsto Indoneziji i 36 odsto Tajlandu. Akcije evropskih luksuznih kompanija pale su u četvrtak nakon što je predsednik SAD Donald Trump najavio nove carine, uključujući one na robu iz Evropske unije i Švajcarske.
Evropska unija je pogođena carinom od 20 odsto, dok je Švajcarska obuhvaćena carinom od 31 odsto - oba su važna tržišta za luksuznu robu, uključujući luksuzne satove.

 

 

"Duboko smo razočarani odlukom Trumpove administracije da uvede nove carine na sav uvoz", navela je u saopštenju trgovinska grupa United States Fashion Industry Association. Oni su izjavili da će te mere posebno uticati na američke modne brendove i maloprodajne lance. Da ne govorimo o kupcima. Recimo, ako početni model Rolex Submariner sada košta oko 10.000 dolara, s novom carinom cena bi mogla skočiti na 13.100 dolara pre poreza. To znači da će Swatch, Tissot, Longines, Omega, Rolex i mnogi drugi brendovi postati skuplji za američke kupce. Ali ne samo na njih. U okviru novih mera, uzdrmana je modna industrija širom sveta, bez izuzetka.

Ni najveći neće izbeći probleme. U blagoj prednosti američki brendovi, recimo Tiffany, kao i firme koje imaju proizvodnju u SAD. Foto: Bloomberg

Već jutros, akcije luksuznih brendova osetile su pad. Richemont je pao za četiri odsto, Swatch Group je izgubio 4,3 odsto
Burberry je pao za 4,3 odsto, vlasnik brenda Gucci, Kering, izgubio je oko tri odsto, dok je LVMH skliznuo za 2,9 odsto. Akcije komercijalnih brendova sa jakim oslanjanjem na proizvodne centre u pogođenim zemljama osetile su još značajniji pad. Akcije kompanije Adidas pale su za čak 11 odsto, što je njihov najveći pad u više od dve godine. Puma je takođe pala za 11 odsto, dostigavši najniži nivo od 2016. godine. Proizvođač nakita Pandora, zbog carine od 36 odsto uvedenih za Tajland, najveći proizvodni centar popularnog komercijalnog brenda narukvica sa privescima, srozao se najviše za godinu dana, na 13 odsto. Ali to je samo početak. Evo šta su, osim očiglednog, dodatne moguće posledice novog talasa Trumpovih carina.

Novi lanci snabdevanja uticaće na profit luksuznih brendova

Luksuzni sektor je dosad američko tržište tokom globalnog usporavanja smatrao ključnim i dominantnim, ali to se sada može promeniti. Malo luksuznih kompanija proizvodi svoju robu unutar američkih granica. Izuzetak je LVMH, koji je 2019. otvorio svoju treću fabriku u SAD i jedna je od retkih kompanija s primetnim proizvodnim kapacitetima u zemlji. Dobra vest za njih i još jedan dokaz da "vuk u kašmiru" igra strateški, održavajući bliske kontakte sa američkim predsednikom još od prvog mandata. Ali neki nisu odigrali tu "partiju golfa" na vreme, pa i Vijetnam, koji je jedna od najbrže rastućih ekonomija Azije, sa rastom BDP-a od 7,1 odsto prošle godine. Međutim, Vijetnam ima trgovinski suficit sa SAD u vrednosti od 123 milijarde dolara, što je problem za Trumpovu administraciju, koja želi smanjenje trgovinskog disbalansa. Obuća i tekstil su među najvažnijim izvoznim industrijama Vijetnama. Nike i Adidas su deo tog rasta. Uložili su velika sredstva tokom protekle decenije u proizvodne centre u Vijetnamu, a danas se oko polovine svih Nike patika i 39 odsto Adidas patika proizvodi u toj zemlji, prema regulatornim podacima. Patike proizvedene u toj zemlji donose više od 20 milijardi dolara godišnjih prihoda zajedno.

  Oko 39 odsto Adidas patika proizvode se u Vijetnamu. Foto: Angel Garcia/Bloomberg

 

Šta će se sada desiti? Brendovi bi mogli da premeste proizvodnju iz Vijetnama u druge zemlje sa nižim carinama, poput Indije ili Filipina. To će imati nekoliko posledica koje će se odraziti na sve u lancu - može dovesti do promena u kvalitetu proizvoda, proizvodnim kapacitetima i cenama u različitim regionima ili pak globalno. Ukoliko se kompanije odluče da deo proizvodnje prebace u SAD, uspostavljanje tog procesa neće biti ni brzo ni lako, a sa novim carinama uvedenim i na druge industrije i kategorije robe, izvesno bi bilo i veoma skupo. Sve to, na kraju dana, uticaće na smanjenje profita modnih brendova. 

 

 

Globalno poskupljenje luksuzne robe

Ako luksuzni brendovi, što je najverovatniji scenario za sve kategorije obuhvaćene Trumpovima carinama, uključujući i luksuzne automobile, odluče da nadoknade gubitke iz američkog tržišta, mogu podići cene u drugim zemljama. A i prilikom same najave, zbog opšteg usporavanja u industriji, luksuzni brendovi su već povećali cene i najavili dodatna poskupljenja. Osim toga, svaka promena u lancu snabdevanja može dovesti do poremećaja u distribuciji, samim tim novih troškova, a popularni modeli mogu postati teže dostupni, ali i skuplji, jer će kompanije morati da uračunaju dodatne troškove u cenu. To znači da bi, osim američkih, i kupci u Evropi, Aziji i drugim delovima sveta mogli plaćati više za luksuznu robu.

Pandora narukvice proizvode se u Tajlandu, kojem su uvedene carine od 36 odsto. Foto: Andrej Ivanov/Bloomberg

Moguće promene u kupovnim navikama

Kao i u svakoj krizi, to je za nekog i prilika. U svim kategorijama luksuzne robe, ovo može biti značajna prilika za sekundarno tržište. Američki kupci bi zbog cena i dostupnosti novih modela mogli kupovati više polovne luksuzne robe, ali i iz istog razloga, mogli bi više i putovati. Recimo, u Evropu da nabave noviji sat po pristupačnijoj ceni. Takođe, ovo je i velika prilika da se svaka zemlja okrene domaćim brendovima, naravno, pod uslovom da sirovine za njihovu proizvodnju nisu pogođene carinama, te da brendovi mogu biti konkurentni u odnosu na velike konglomerate po kvalitetu, ceni i dizajnu. I naposletku, da postoji tržište.

Ali sve ovo je još uvek u fazi ranih pretpostavki, jer predsednik SAD uvodi carine brže nego što možete smisliti šta biste uopšte i kupili. A dok se on igra sa globalnim tržištem, budući da carine na zdrav razum još nisu uvedene, za kupce ostaje sigurno pravilo – kupujte ono što će uvek imati vrednost.

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar