Šta donosi Trumpov carinski uragan

I dva dana kasnije, visoke carine koje je američki predsednik Donald Trump uveo za robu iz 180 zemalja širom sveta i dalje kao uragan ušao je u međunarodne ekonomsko-političke odnose, šireći negodovanje, strah, prkos i dozu panike. Trumpov carinski uragan je preko noći doveo do toga da će prosečna carinska stopa prilikom uvoza robe u SAD biti oko 22 odsto, pri čemu će najvišom stopom od 54 odsto biti carinjena roba iz Kine, a najmanjom od 10 odsto roba iz zemalja kao što su Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Brazil, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Čile, Singapur, ali i Rusija i Kuba.

I dok za zagovornike globalizacije i liberalne medije ovo predstavlja "ekonomsko samoubistvo", "dan ruiniranja" i "najdublju, štetnu i nepotrebnu ekonomsku grešku u modernoj eri", geostratezi i pojedini komentatori pokušavaju da nađu vrlo racionalne razlog zašto se predsednik SAD odlučio za ovaj uragan.

Evropska unija, Kina, Kanada i druge zemlje su odmah najavile kontramere, a već su se dogodile doskora nezamislive stvari da Južna Koreja razgovara sa Kinom i Japanom o ubrzavanju stvaranja zone slobodne trgovine, kao vid odbrane od trgovinskog rata.

Predsednik Kielskog instituta za svetsku ekonomiju Moritza Schularicka kaže ovo je "šok za svetsku trgovinu", koji će biti "zaista bolan, uključujući i Amerikance".

Ovaj nemački institut je već procenio da će carinski sukob koštati SAD 1,7 procentnih poena ekonomske moći ove godine, Kinu 0,6 a Nemačku 0,3 procentna poena. A ukoliko dođe do eskalacije carinskog spora, ekonomska šteta za Nemačku tokom Trumpovog četvorogodišnjeg mandata bila bi oko 200 milijardi evra, a za EU ​​čak 750 milijardi evra.

Mogu li pregovori pomoći

Komentator francuskog lista "Le Figaro" Gaetan De Capele pita se kako se može izbeći trgovinski rat koji bi bio štetan za sve strane.

"Problem je što zasad nijedan od faktora koji bi potencijalno mogao da dovede predsednika (Trumpa) pameti – pad vrednosti akcija na Wall Streetu ili jasna zabrinutost američkih poslovnih lidera, koji je trebalo da imaju koristi od ove glavne ofanzive - ne rade", ističe francuski komentator i ukazuje da se u Briselu sada vodi debata između onih koji zagovaraju momentalnu brutalnu reakciju i onih koji bi radije da pregovaraju sa majstorom u postizanju dogovora. "Rešenje je negde između: serija sankcija koje pogađaju konkretno (američke) tehnološke gigante i stvaranje ravnoteže moći pre nego što se sedne za pregovarači sto."

Bloomberg Mercury

Dilemu kako da EU pregovara a da ne pokrene trgovinski rat - iako je upravo to ono što je Trump objavio Evropi i ostatku sveta - analizira i komentator italijanskog dnevnika "Corriere Della Sera" Daniele Manca, koji ukazuje da je inicijalna briselska reakcija sa suprotstavljanjem carinama najavom kontracarina "verovatno najmanje efikasna".

"Ali pretnja bi mogla biti korisna kao pregovarački alat, bar da kratkoročno bude oružje koje bi se moglo upotrebiti za pokušaj da se američka administracija natera da sedne za pregovarački sto", ističe Manca i dodaje da je jasno da je EU stavljena na neku vrstu stres-testa. "Moraće da pokaže jedinstvo."

Cena trgovinskog rata

Cenu ovog trgovinskog rata platiće, sva je prilika, svi. Za CNN koji je tradicionalno kritičan prema Trumpovim potezima, ekonomisti tvrde da će nove carine svako američko domaćinstvo koštati 5.000 dolara godišnje, pogađajući najviše srednju i radničku klasu. Prema očekivanjima profesor ekonomije Justina Wolfersa, sa Univerziteta u Mičigenu, troškovi života će da porastu za 6 odsto kako preduzeća krenu da prebacuju dodatne troškove na potrošače.

"To će se povećati cene koliko već sutra", rekao je on, dodajući da će van SAD, od efekata carina", koje je nazvao "zlim", najviše biti pogođene siromašne zemlje, poput Papue Nove Gvineje i Fidžija. "Ideja da su oni pretnja Amerikancima je apsurdna."

Bloomberg

I dok se većina medija usmerila na carine nametnute Kini i SAD, analitičari ukazuju da je "prava bomba" to što su Kambodži nametnute carine od 49 odsto i Vijetnamu od 46 odsto, budući da su mnoge kompanije upravo tamo preselile proizvodnju, bežeći iz Kine. Primera radi, sva sportska oprema i patike, najpopularnijih svetskih proizvođača, kao što je Nike, proizvodi se upravo u Vijetnamu, tako da će patike sasvim sigurno ubuduće biti znatno skuplje u SAD.

Carine kao dva nova poreza

Kako ističe italijanski list "La Stampa", Trumpove carine će prestavljati ništa drugo do nove poreze za Amerikance, pri čemu će najsnažnije pogoditi one manje bogatije.

"Oni koji nemaju stisku sa novcem moći će da kupuju robu uprkos tome što je skuplja. Ali to nije sve: carine stvaraju inflaciju, što je još jedan porez koji unazađuje jer najteže pogađa najsiromašnije. Da bude fer, Trump je savršeno svestan ove dve posledice. Amerikanci će osetiti 'izvestan bol', priznao je nedavno", ističe "La Stampa" i dodaje da je poenta u tome da kako bi ostvario prihod od ovih poreza, kako Trump planira, ne sme da padne potražnja za stranom robom.

Grčki dnevnik "Naftempriki" ukazuje da nas istorija uči da se ovo neće dobro završiti, podsećajući da je posle zloglasnog zakona iz 1930. godine kojim su SAD uvele rekordne carine na uvoz više o 20.000 proizvoda, to izazvalo globalni trgovinski rat i produbilo Veliku depresiju.

"Američki predsednik gradi zid protekcionizma sa nepredvidivim posledicama širom sveta, jer je jasno da će uslediti slične mere odmazde", ističe komentator grčkog lista i dodaje da je, međutim, istorija pokazala da američki "carinski čekić" nikada nije dobro završio. "Svaki put kada je Vašington uveo visoke carine, usledile su recesije, krize i trgovinski ratovi."

Šta Trump želi da postigne

I dok se mnogi komentatori širom sveta bave time da li je Trump lud ili glup pa pravi kolosalne greške, pojedini ukazuju i na racionalne razloge Trumpovog uragana carinama. Konkretno, pojedini autori ukazuju da geopolitičke i geoekonomske analize više ne mogu da sagledavaju kroz iste naočare, kao pre pandemije virusa korona, pre rata u Ukrajini i pre skpalanja strateškog partnerstva Moskve i Pekinga.

Stoga se Trumpovi potezi tumače, kako kroz prizmu zaoštravanja drugog hladnog rata između Amerike i, s druge strane, Kine uz savezništvu sa Rusijom, tako i kroz nastojanje da se gubici u dosadašnjoj globalizaciji preokrenu ponovnom industrijalizacijom sopstvene države.

"Svet se promenio - drastično. A ako se još uvek držite zastarelih paradigmi, nije ni čudo što se mučite da razumete Trumpa. Da budemo jasni, nije reč o o nostalgiji. Ovde je po sredi strateška geoekonomska rekalibracija“, ističe Velina Čakarova, bivša direktora Austrijskog instituta za evropske i bezbednosne poslove. "Usred račvanja globalnog sistema na dva dela, SAD pokušavaju da vrate proizvodnju, lance snabdevanja i trgovinske mreže u sopstvenu orbitu."

Depositphotos

Ona ističe da su Kanada i Meksiko zaključani u geoekonomskoj sferi SAD, da se Monroova doktrina o američkom bezbednosnom dvorištu tiho vraća u Latinsku Ameriku, da se ubrzava ulaganje samo u bliske i prijateljske zemlje, kao da će se američko vojno prisustvo proširiti od Arktika na Indo-Pacifika.

"Ovo nije izolacionizam. To je sistemska priprema za drugi hladni rat sa osovinom Kina - Rusija", ističe ona u objavi na društvenoj mreži X i dodaje da će se od partnera tražiti da izaberu između dve orbite.

U tom kontekstu mnogi vide i činjenicu da je zemljama Latinske Amerike Trump propisao osnovnu, najnižu carinu od 10 odsto, dok su najveće carine nametnute azijskim zemljama, naročito onim u kojima postoji masovna povoljna proizvodnja, poput Kine, Vijetnama i Kambodže. Ovde nije samo pitanje američkog spoljnotrgovinskog deficita, već se očigledno ovim potezima postavljaju osnove za nove lance snabdevanja, i to ne iz Azije, već iz Latinske Amerike.

Ponovna industrijalizacija SAD

Jens Korte, dopisnik više nemačkih medija specijalizovan za Wall Street, kaže da se svet po pitanju trgovine vraća u 19. vek, a da su Trumpove carine najagresivnije američke carine bar od Drugog svetskog rata do danas. Prema njegovim rečima, Trumpova administracija verovatno želi da ostvari dva cilja.

"Prvi cilj je da od SAD ponovo napravi veliku industrijsku silu, a prihodi od carina su delom namenjeni da zamene velika smanjenja poreza koja bi trebalo da uslede kasnije u toku ove godine. Ali kad slušate predsednika Trumpa, očigledno je da postoji i politički aspekt u ovim carinama", rekao je Korte.

Bloomberg

 

Radikalne Trumpove poteze u trgovinskoj politici, komentator švajcarskog lista "Aarguer Zeitung" Philipp Loepfe objašnjava time da njegova administracija radi na premiri da Bretton Woods sporazumi, koji su stvorili Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, više nisu korisni za američku srednju klasu.

"SAD više nemaju koristi od tih sporazume, ali ih eksploatišu EU, Kanada, Meksiko, Japan i Južna Koreja. Kako bi SAD uveo u 'zlatno doba', sistem zbog toga mora da bude razmontiran i zamenjen novim. Za to su potrebna carine. Zahvaljujući njima, svako ko želi da ima koristi od ogromnog američkog potrošačkog tržišta moraće da plati ulaznicu, da se tako izrazim", ističe švajcarski komentator, dodajući da će proizvođači "morati da presele svoju proizvodnju u SAD, stvarajući na taj način na hiljade dobro plaćenih poslova".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar