Industrijska proizvodnja i izvoz podbacili u 2025. godini, a manje i turista u Srbiji

Industrijska proizvodnja u Srbiji manja je u februaru ove godine za 1,8 odsto u odnosu na isti mesec 2024. godine, dok je izvoz robe u januaru i februaru smanjen za 5,1 odsto u odnosu na isti period lane, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Takođe, smanjen je i broj turista u Srbiji pa ih je za 3,2 odsto manje ovog februara u odnosu na prošlogodišnji, dok je broj noćenja niži za 5,4 odsto.

 

Da postoji više naznaka da se kretanja u privredi Srbije na početku 2025. pogoršavaju, ukazuje Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik časopisa Kvartalni monitor. Kako kaže, industrijska proizvodnja i promet u trgovini na malo u januaru usporavaju, izvoz stagnira, dok spoljnotrgovinski deficit raste.

 

Arsić u uvodniku Kvartalnog monitora navodi da predstavnici vlasti tvrde i da su strane direktne investicije u prva dva meseca 2025. značajno opale, a da smanjenje deviznih rezervi Narodne banke Srbije (NBS) u prva dva meseca održava rast spoljnotrgovinskog deficita i smanjenje priliva stranog kapitala.

"Značajno usporavanje realnog rasta poreskih prihoda u januaru dodatno potvrđuje pogoršanje privrednih kretanja na početku godine. Zadržavanje inflacije oko gornje granice ciljnog koridora dopunjuje nepovoljnu sliku privrednih kretanja na početku godine", navodi Arsić.

Politička kriza stvara neizvesnost 

Prema njegovim rečima, pogoršanje privrednih kretanja na početku godine može se povezati sa političkom krizom u Srbiji, pogoršanjem cenovne konkurentnosti Srbije i stagnacijom evropskih privreda.

"Politička kriza u Srbiji od novembra prethodne godine stvara neizvesnost koja negativno utiče na funkcionisanje privrede. Negativan efekat na investicije nije bio značajan u prvim mesecima političke krize, ali će rasti sa produženjem njenog trajanja. Ovaj efekat se pre svega ispoljava u obliku odlaganja započinjanja novih investicija, a naročito je snažno izražen kod stranih investitora."

Arsić ukazuje da će politička kriza najpre nepovoljno uticati na delatnosti kao što su turizam, ugostiteljstvo i druge. "Ako se produži, njen nepovoljan uticaj će se proširiti na celu privredu."

Deficit sve veći

Kada se radi o turizmu, statistika pokazuje da se u februaru 2025. godine, u odnosu na februar 2024. godine, broj noćenja domaćih turista smanjio za 15,5 odsto. Iako se broj noćenja stranih turista povećao za 8,1 odsto u konačnom zbiru imamo pad od 3,2 odsto ukupnog broja turista u Srbiji.

 

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-februar 2025. godine vredi 11.534 miliona dolara i beleži jedva primetan rast od 0,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Podaci RZS ukazuju na pad izvoza koji je za prva dva meseca 2025. vredeo 4.854 miliona dolara i manji je za 5,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

"Deficit robne razmene iznosi 1.827 miliona dolara, što čini povećanje od 40,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine", navodi se u izveštaju RZS.

Pokrivenost uvoza izvozom je 72,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,8 odsto.

 

Što se tiče industrijske proizvodnje, ona je u odnosu na prosek 2024. godine u februaru 2025. manja za 2,4 odsto. Posmatrano po sektorima, u februaru je prerađivačka industrija zabeležila pad od 2,5 odsto u odnosu na isti period lane, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija beleži pad od 1,1 odsto, dok je sektor rudarstva imao rast od 3,1 odsto.

 

Kada se posmatraju namenske grupe, tu je u februaru 2025. došlo do pada od 4,3 odsto u proizvodnji trajnih proizvoda za široku potrošnju, zatim za 4,1 odsto kod energije, za 2,7 odsto kod netrajnih proizvoda za široku potrošnju i za 2,2 odsto kod kapitalnih proizvoda. Rast je zabeležen u proizvodnji intermedijarnih proizvoda, osim energije, za 1,6 odsto.

U RZS ističu da su najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u februaru 2025. godine, u odnosu na februar 2024. godine, imali proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja mašina i opreme, zatim električne opreme, ostalih saobraćajnih sredstava, kao i proizvodnja odevnih predmeta.

Suzbijanje korupcije

Profesor Arsić naglašava da je za bolje rezultate privrede Srbije u ovoj godini uslov da se u što kraćem vremenu okonča politička kriza, dok je za rast privrede u narednim godinama i decenijama presudno da se promeni politički sistem u pravcu uspešnijeg suzbijanja korupcije i uspostavljanja vladavine prava.

 

Milojko Arsić; Bloomberg Adria TV

 

 

Uspostavljanje sistema u kome će doći do smanjenja korupcije i jačanja vladavine prava, dodaje on, pozitivno bi uticalo na rast BDP-a u narednim godinama i decenijama. "Dugoročno posmatrano dobici po osnovu povećanja rasta u dužem periodu usled smanjenja korupcije i jačanja vladavine prava višestruko prevazilaze gubitke po osnovu sporijeg rasta BDP-a u ovoj godini."

Loše stanje evropske privrede

On ističe da je nepovoljna okolnost to što se politička kriza u Srbiji događa u periodu kada su evropske privrede u produženoj stagnaciji, a cenovna konkurent privrede Srbije pogoršana.

 

Bloomberg Mercury

 

Pored toga, uvođenje američkih carina EU negativno će uticati na privredu Unije, "što će se indirektno preneti na Srbiju koja je uključena u lance vrednosti evropskih proizvođača".

"Uvođenje carina na čelik koji se izvozi iz EU u SAD mogao bi nepovoljno da utiče na Srbiju, zbog mogućeg ograničenja izvoza čelika iz Srbije u EU. Eventualno stupanje na snagu sankcija SAD prema NIS-u direktno bi negativno uticalo na privrednu aktivnost u Srbiji, kroz smanjenje prerade naftnih derivata i petrohemijskih proizvoda, a eventualni zastoj u isporuci naftnih derivata smanjio bi proizvodnju u drugim delatnostima."

Slabljenje cenovne konkurentnosti

Arsić navodi i da su negativni efekti stagnacije evropskih privreda na Srbiju dodatno pojačani slabljenjem cenovne konkurentnosti privrede Srbije. "Jedinični troškovi rada su u Srbiji u poslednjih osam godina povećani za blizu 30 odsto, a u industriji čak i više, što je oslabilo konkurentnost Srbije. Takođe, realno jačanje dinara u odnosu na evro je brže nego što se smanjuje razlika između produktivnosti evropskih zemalja i Srbije. Rast jediničnih troškova rada i realne vrednosti dinara doprineo je tome da deficit u trgovini sa svetom tokom 2024. raste, uprkos tome što su cene na svetskom tržištu bile povoljne za privredu Srbije."

Kako dodaje, pogoršani su i drugi elementi tekućeg platnog bilansa. "U odnosu na prethodne godine raste odliv kamata i dividendi, a smanjuje se priliv doznaka, zbog čega se rast trgovinskog deficita većim delom preliva na rast deficita tekućeg platnog bilansa. Eventualno opadanje stranih direktnih investicija uticalo bi na to da se deficit tekućeg platnog bilansa finansira zaduživanjem ili trošenjem deviznih rezervi, što ne može dugo da traje."

 

Srbija se približava Evropi po cenama

Arsić se osvrće i na inflaciju, koja je i dalje veća nego u EU. "To je jednim delom posledica bržeg rasta privrede Srbije od rasta EU, što je ekonomski održivo, dok je drugim delom posledica ekspanzivnih politika koje guraju rast dohodaka i domaću tražnju iznad domaće proizvodnje."

 

Približavanje cena u Srbiji cenama u EU je očekivano, ali bi trebalo da se kreće podjednakom brzinom kao i približavanje Srbije nivou razvijenosti EU. Ipak, kaže Arsić, to nije tako.

"Prema nivou razvijenosti, Srbija je u 2023. bila na 46 odsto EU, dok je prema nivou cena bila na 68 odsto EU, iz čega sledi da se Srbija znatno brže približava Evropi po cenama nego po nivou razvijenosti. Brza cenovna konvergencija Srbije ka EU uočava po tome što su cene u Srbiji bliže evropskim nego što je to slučaj sa Rumunijom i Bugarskom iako su one razvijenije od Srbije. Tako je Rumunija u 2023. bila na 80 odsto proseka razvijenosti EU, dok su njene cene na 60 odsto proseka EU. Bugarska je u istoj godini po razvijenosti bila na 64 odsto proseka EU, dok je po cenama bila na 60 odsto proseka EU."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar