Sve veće trgovinske marže u maloprodajnim lancima doprinose tome da inflacija sporije pada u Srbiji, upozorila je guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković u sredu, naglašavajući da je potrebno da se detaljnije sagleda mehanizam formiranja cena.
"Imajući u vidu dinamiku marži, uočava se prostor da se stope marži smanje bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine, što bi trebao da se odrazi i na ubrzanje dezinflacije", navela je Tabaković u saopštenju.
Govoreći za medije posle izlaganja o izveštaju o inflaciji, guverner je detaljno govorila o visini trgovačkih marži, činjenici da nije skoro urađena analiza konkurentnosti na tržištu maloprodaje, kao i o nezavidnom položaju malih dobavljača zbog visokih troškova ulistavanja, zbog čega su im veliki trgovisnki lanci sve više nedostupni.
Opširnije
NBS smanjila projekciju inflacije posle prve mesečne deflacije
Centralna banka sada očekuje da će BDP rasti bliže dva odsto.
16.08.2023
Fitch potvrdio kreditni rejting Srbije na nivou BB+
Rast izvoza i manji uvoz energenata poboljšaće spoljnu poziciju zemlje, navode iz agencije.
12.08.2023
Srbija zabeležila prvu deflaciju, ali je još rano za šampanjac
Cena nafte i hrane biće ključan faktor u sledećim mesecima, a Srbiju čeka još jedno poskupljenje gasa i električne energije.
14.08.2023
Devizne rezerve Srbije nastavljaju rekordni niz
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju jula iznosile su 23,13 milijardi evra.
11.08.2023
Dodala je da trgovinski lanci ne bi trebalo da formiraju marže mimo pokrića troškova i normalne zarade te da ne treba da iskorišćavaju rast inflacije.
Inflacija je u julu u Srbiji posle skoro tri godine prvi put pala na mesečnom nivou, dok je na međugodišnjem nivou usporila na 12,5 odsto. Prema poslednjim procenama centralne banke, očekuje se da će stopa inflacije nastaviti da pada svakog meseca do kraja godine da bi dostigla osam odsto u decembru.
Tabaković je javno pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije (KZK), telo nadležno za praćenje stanja na tržištu u Srbiji, da opet uradi sektorsku analizu kako bi se ustanovilo šta je uzrok povećanja trgovinskih marži u periodu od 2019. do 2022. godine. KZK je uradila sektorsku analizu za period od 2017. do 2019. godine, ali zbog pandemije se situacija na tržištu značajno promenila, dodala je guverner.
Profitabilnost trgovinskih lanaca
Prema novom istraživanju koje je sprovedeno u NBS, trgovinske marže jedne grupe maloprodajnih lanaca nominalno su veće 2022. godine u odnosu na 2019. godinu za 36,6 odsto.
Pored toga, stopa trgovinskih marži (procentualno izraženo učešće trgovinske marže u prihodima od prodaje robe) konstantno se povećava i ono kumulativno iznosi dva procentna poena prihoda od prodaje robe (sa 24,8 odsto u 2019. na 26,8 odsto u 2022.). Kako navode iz NBS, taj podatak, zajedno sa drugim faktorima, utiče na više cene u maloprodaji. Takvo povećanje prisutno je u svih pet prodajnih lanaca iz istraživanja.
Pet najvećih prodajnih lanaca u Srbiji su Delhaize, Mercator-S, Lidl, Univerexport i Aman, pokazuju podaci koje je prikupio Bisnode. Guverner nije navela o kojih pet trgovinskih lanaca je reč u istraživanju ali je zasebno za Bloomberg Adriju napomenula da Lidl nije bio uključen u inicijalno istraživanje jer kompanija još uvek nije bila objavila svoj rezultat za 2022. godinu.
Iz NBS navode da se često ističe da na povećanje marže utiču troškovi koji se iz nje i finansiraju poput troškova energije i rada. Dodaju da to povećanje u 2022. u odnosu na 2021. godinu iznosi 0,4 procentna poena poslovnih prihoda grupe, što je kompenzovano smanjenjem nematerijalnih troškova amortizacije.
"Kao finalni rezultat obavljanja osnovne delatnosti u 2022. beleži se povećanje stope poslovnog dobitka za jedan procentni poen, sa 4,2 odsto na 5,2 odsto", navodi se u saopštenju NBS.
Dodatno, Tabaković je napomenula da se i sa ubacivanjem Lidlovih podataka, zaključak ne menja.
Naime, ono što se kod Lidla razlikuje u odnosu na druge trgovinske lance jeste činjenica da im je smanjen neto dobitak u odnosu na 2021. na 2,5 milijardi dinara (sa 4,1 milijarde dinara). Međutim, kod njih je došlo do značajnog rasta finansijskih rashoda (sa 181,8 milijardi dinara na 398 milijardi dinara) pri čemu dominira rast rashoda po osnovu kamata, a to može biti odraz i njihove pojačane kreditne aktivnosti zbog širenja poslovne mreže i ulaganja u izgradnju i opremanje novih objekata, dodala je Tabaković. "Takođe, njihovi izveštaji kače i dva meseca ove godine kada zaista jeste došlo do rasta kamatnih stopa na kredite," rekla je guverner.
Pitanje konkurencije
Iz NBS dodatno ističu da je njihovo istraživanje pokazalo da su maloprodajne cene u analiziranim lancima na sličnom nivou te da se relativno brži rast marži u odnosu na konkurente može pripisati pre svega komparativno nižim cenama nabavke. Oni navode i da to potvrđuje činjenica da je promet relativno brže rastao kod prodajnih lanaca koji su ostvarili veće povećanje trgovinske marže, iako postoji sličnost u pogledu asortimana.
"Prethodna konstatacija otvara ključno pitanje: da li trenutno stanje konkurencije dovoljno efikasno dovodi do prilagođavanja opšteg nivoa cena u maloprodaji", rekli su iz NBS.
Tabaković je u obraćanju medijima dodala i da mali dobavljači treba da insistiraju na poštovanju svojih prava i ugovornih obaveza kada sarađuju sa velikim lancima, kao i da treba da koriste sudski sistem ukoliko je to potrebno.
(Ažurirano sa podacima o Lidlu. U prethodnu verziju dodat je video.)
-U pisanju pomogao Branislav Urošević.
.webp){kind=icon}
