Oko toga gde je nastala prva kafana na evropskom tlu, postoje razne dileme. Smatra se da je u Veneciji 1645. godine otvorena prva, iako bi Englezi rekli da je prva otvorena baš u Oksfordu. Razni izvori navode da je u Parizu prva kafeterija postojala od 1672. godine.
U Beču je pak prva kafana otvorena 1683. godine zahvaljujući Somborcu Franji Đuri Kolčiću, koji je učestvovao u odbrani Beča i pronašao zalihe sirovih zrna kafe zaplenjene od Turaka. To je bila inspiracija za naziv lokala "Kod zrna zelenog pasulja", jer su zrna kafe bila zelenkasta i nalik pasulju.
"Prva sijalica u Beogradu zasijala je u kafani ‘Proleće’. U nekadašnjoj kafani ‘Tri lista duvana’, na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ulice kneza Miloša, zazvonio je prvi telefon u gradu. A i Beogradska berza je počela da radi u ‘Građanskoj kasini’", objašnjava dr Vidoje Golubović, autor knjige "Kafane i mehane starog Beograda."
Autor, a i neki drugi izvori navode da je prva kafana u Evropi otvorena 1522. godine u Beogradu, na teritoriji današnjeg Dorćola. Bila je to skromna kuća u kojoj se služila samo kafa u fildžanima, a o njoj nema mnogo sačuvanih podataka. Poznato je samo da je plafon bio nizak i da se sedelo na podu. Od tada pa do danas mnogim posetiocima kafana je bila druga kuća ili "kancelarija" u kojoj su se ugovarali poslovi, po mnogima najvažnija "institucija", a po Nušiću čak "narodni univerzitet".
Prenoseći opis austrijskog putopisca Kepera, autor je pokušao da rekonstruiše izgled kafane iz prve polovine 18. veka. Keper je dao opis kafane "Crni orao" koja se nalazila na Dorćolu. Važila je za najbolju kafanu u gradu, a "umesto stolova, stolica i klupa imala je minderluke prekrivene ćilimima". Ako je verovati podacima, Beograd je u to vreme imao oko 1.350 kuća i čak 200 kafana i mehana, dakle, na svakih šest do sedam beogradskih domova dolazila je jedna kafana.
Dalje u Adria regionu, trgovac Leopold Duhn gazda je prve kafane u Zagrebu u blizini Trga bana Josipa Jelačića koja je otvorena 1748. godine. Više od veka kasnije, jedna od znamenitijih pulskih kafana "Miramare" spominje se 1887. godine. U nju je dolazio i irski pisac James Joyce, koji je tokom 1904. sa suprugom Norom baš tu provodio svako veče, kako navodi "Glas Istre".
Restoran-kafana "Kod Pera na Bukovicu" je najstariji sačuvani objekat ovog tipa u Crnoj Gori, koji je dobio dozvolu za rad 1881. godine i od tada posluje bez prekida. Nalazi se u selu Njegušima na katunu Bukovica.
Kada je pak u pitanju poslovni ručak, izvori navode da se kao takav prvi put pojavio u Engleskoj 1706. godine. U to vreme, poslovni ljudi nisu imali kancelarije, a sva važna pitanja su se rešavala u restoranima, uz čašicu konjaka ili šoljicu kafe (čaj je došao kasnije) i cigaru. Vest da postoji mirno mesto gde možete pregovarati na miru brzo se proširila.
Autor, a i neki drugi izvori navode da je prva kafana u Evropi otvorena 1522. godine u Beogradu, na teritoriji današnjeg Dorćola.
Na Balkanu je "institucija" poslovnog ručka nastala malo kasnije - autor pomenutog dela navodi da je u kafani "Varoš kapija" knez Miloš Obrenović uz kafu slušao jutarnje izveštaje svojih službenika. Masovno otvaranje kafana u 19. veku uticalo je i na to da donese Uredbu o kafanama, kojom je bio regulisan njihov izgled i rad.
Ta ekspanzija uticala je i na modernizaciju, pa je otpočeo i sa gradnjom hotela, a prvi je sagrađen 1841. na uglu sadašnjih ulica Kralja Petra i Gračaničke u Beogradu. Sa otvaranjem hotela neizostavna mesta okupljanja bili su upravo restorani u okviru hotela, kao što je i danas neretko slučaj.
Veliki zaljubljenik u kulturu kafane i boem, Momo Kapor, na jednom mestu kaže da je u hotelu „Jugoslavija” bilo toliko otmeno da su čak i račun donosili na zagrejanom tanjiru!
"Kafana je magična stvar i ona je u stvari antički trg za nas Srbe. Kafana je naš trg na kome se može svašta čuti. Tokom 19. veka znam da su pisci pisali po kafanama. Tu su bile čitave redakcije po stolovima", kaže Kapor. Još jedan od istaknutih boema, Tin Ujević, govorio je da boemstvo ne predstavlja ni klasu ni organizovan pokret, već jedno specifično stanje duha, poimanja stvari i reda u društvu. Bio je redovni posetilac "Kazališne kavane" (koja postoji od 1906. godine) i gostionice "Blato" (koja se nalazila na uglu Masarikove i Gundulićeve ulice u Zagrebu).
Kapor takođe navodi da nikada nije sedao u kafane koje imaju znak "Rezervisano", jer je poznato da se ručkovi neretko završe sa večerom, te pisac očigledno nije prihvatao ograničenja. Ali u vezi s poslovnim ručkom ipak postoje neka, doduše, nepisana pravila. Jedno od njih je da se razgovor o poslu ne započinje pre nego što svi naruče.
Pitali smo poslovni svet gde danas voli da naručuje, razgovara i uživa, sa rezervacijom ili bez nje.
Sarajevo
Apetit
Restoran "Apetit" smešten je na Vilsonom šetalištu i poznat je po sofisticiranoj ponudi jela međunarodne kuhinje. Ambijent je elegantan, savršen za formalne poslovne sastanke ili ručkove s partnerima koji cene diskreciju. Takođe, zbog veličine prostora, idealan je za velike grupne sastanke. Jelovnik uključuje gurmanske salate, odreske i kreativne kombinacije sezonskih namirnica. Cene glavnih jela se kreću od 30 do 60 KM. Uz to, restoran ima parking, što olakšava dolazak gostiju.
Bloomberg Businessweek Adria
Luka Sarajevo
Smešten uz obalu Miljacke, "Luka Sarajevo" nudi savršenu kombinaciju moderne estetike i opuštene atmosfere. Popularan izbor za poslovne ručkove jer pruža mirno okruženje, idealno uz odličan meni koji uključuje morsku hranu i jela internacionalne kuhinje. Sa lepim pogledom i baštom, restoran nudi i pažljivo odabranu kolekciju raznovrsnog pića i vina. Cene se uglavnom kreću od 30 do 70 KM.
Amerikanac
"Amerikanac" je restoran s jedinstvenom kombinacijom američkih i bosanskih specijaliteta, što ga čini zanimljivim izborom za opuštenije poslovne ručkove. Nalazi se u centralnom delu grada i nudi lagane obroke kao što su burgeri, stejkovi i jela sa roštilja. Cene su pristupačne, a prostor je dovoljno intiman za poslovne susrete. Takođe, sa ogromnom baštom koju ima, idealan je za letnje sastanke. Cene jela kreću se od 20 do 70 KM.
Bloomberg Businessweek Adria
Barhana
Nalazi se u samom centru Baščaršije i pruža autentičan doživljaj Sarajeva uz opuštenu atmosferu. Odličan izbor za poslovne ručkove u manje formalnom tonu, s fokusom na tradicionalna bosanska jela. Vrlo je zanimljiv strancima, te je tako idealna lokacija za internacionalne goste. Cene su povoljne, a iako restoran nema svoj parking, njegova blizina centralnim poslovnim lokacijama čini ga dostupnim za pešake.
4 Sobe Gospođe Safije
Jedan od najpoznatijih sarajevskih restorana, "4 Sobe Gospođe Safije", nudi ekskluzivni ambijent u istorijskom zdanju. Restoran je poznat po finim jelima i vrhunskoj usluzi, što ga čini prvim izborom za važne poslovne sastanke i događaje. Jelovnik nudi širok izbor internacionalnih i tradicionalnih jela, a cene su od 30 do 70 KM. Ima i parking, što olakšava organizaciju sastanaka.
Zagreb
Torero
"Fine dining" restoran "Torero", u Tkalčićevoj ulici u centru Zagreba, mesto je gde se savremena kulinarska umetnost susreće s elegancijom i prefinjenošću. Ovaj restoran mnogi hvale zbog gastronomskog iskustva koje očarava kako domaće tako i međunarodne posetioce. U Toreru su jela pažljivo osmišljena kako bi se istakle bogate arome i inovativne kombinacije, koristeći se samo najkvalitetnijim, sezonskim sastojcima. Enterijer restorana odražava sofisticiranost i toplinu, stvarajući intimnu atmosferu idealnu za poslovne sastanke.
Bloomberg Businessweek Adria
Zinfandel’s
Nalazi se u okviru hotela "Esplanade", koji datira iz 1925. godine. Pruža izvanredno iskustvo "fine dininga" koje odražava duh poslovnih ručkova u gradu. Karakteriše ga spoj elegancije i inovativnosti, gde svaki obrok postaje svojevrsna umetnička kreacija. "Zinfandelova" kuhinja kombinuje vrhunske domaće namirnice i ukuse iz celog sveta. Enterijer restorana odlikuje sofisticirani dekor koji pruža ugodnu atmosferu za poslovne susrete, omogućavajući gostima da u opuštenom okruženju vode razgovore i sklapaju dogovore.
Odlukuje ga Michelin Green Star, priznanje za restorane posvećene održivoj i ekološki prihvatljivoj gastronomiji.
Dubravkin put
Smešten u prekrasnoj Tuškanačkoj šumi, prava je oaza mira i gastronomske izvrsnosti. Ovaj restoran je poznat po svom suptilnom spoju moderne i tradicionalne kuhinje, s fokusom na visokokvalitetne lokalne sastojke. Njegov elegantan i sofisticiran enterijer, zajedno s terasom ušuškanom među zelenilo, stvara savršenu kulisu za poslovne sastanke i ručkove koji zahtevaju diskreciju i ekskluzivnost.
Restoran nudi jelovnik koji se menja s godišnjim dobima i ponosi se izvanrednom vinskom kartom koja sadrži kako domaća, tako i međunarodna vina. Ove godine nagrađen je jednom Michelin zvezdicom. Cene obroka se kreću od 25 do 30 evra.
Bloomberg Businessweek Adria
Beograd
Bela reka
Priča o ovom restoranu počinje na Homoljskim planinama i farmi “Bela reka”, odakle stižu sveže i prirodno gajene namirnice na bogati meni ovog restorana sa autentičnim jelima nacionalne kuhinje. Restoran koji se nalazi na Tošinom bunaru ima preporuku Michelina i nudi i opcije kreativnih degustacionih menija koji čine pet obroka, a čije cene počinju od 6.500 dinara bez vina i 9.850 sa vinima.
Bloomberg Businessweek Adria
Madera
Deo današnjeg Bulevara kralja Aleksandra – od Takovske do Beogradske ulice – bio je poznat kao "Fišegdžijska čaršija", jer je, po naređenju kneza Miloša Obrenovića, ovo područje bilo određeno za prodaju fišeka baruta. Na mestu gde danas stoji restoran "Madera", nekada je bila kafana "Smederevo" – mesto okupljanja kočijaša i radnika. Potom je, u duhu modernizma, podignuta nova zgrada, čije je predvorje 1937. godine zauzeo ikonični restoran, nezaobilazna tačka na mapi poslovnih ručkova srpske prestonice. Cena za glavna jela počinje od 2.000 dinara.
Veliki zaljubljenik u kulturu kafane i boem Momo Kapor na jednom mestu kaže da je u hotelu "Jugoslavija" bilo toliko otmeno da su čak i račun donosili na zagrejanom tanjiru!
Legat 1903
Smešten u mirnom i tihom kraju, na samo nekoliko minuta vožnje od centra grada, "Legat 1903" predstavlja pravo uživanje za hedoniste i estete. Sa prepoznatljivim konceptom zasnovanom na jedinstvenoj filozofiji visoke kuhinje, uparen sa zavidnom vinskom listom, besprekornom i toplom uslugom, sve to u luksuznom, elegantnom i intimnom enterijeru. Jedinstvena vinska karta sa preko 160 etiketa, uključuje retka, stara i vrhunska vina.
Marinada
Restoran "Marinada" otvoren je 1984. godine na Savskom nasipu na Novom Beogradu. U prelepom ambijentu na obali reke težište je na vrhunskim specijalitetima od morske i rečne ribe, rakova i školjki. Odličnu ponudu hrane upotpunjuje izuzetno kvalitetna ponuda vina i dobra muzika ako odlučite da se ručak nastavi i u večernjim satima.
U letnjim mesecima gosti mogu uživati u prelepoj bašti, a u zimskim mesecima je posebno atraktivna zastakljena terasa sa prelepim pogledom na reku. Restoran ima i prostran parking.
Bloomberg Businessweek Adria
Proleće
Restoran "Proleće" ne samo da se nalazi na jednom od najvažnijih mesta za istoriju Beograda već se kraj njega nalazi i park koje nosi dvojako ime: poznato je kao "park kod kafane Proleće" ili kao Park vojvode Vuka. Ovo mesto zapravo predstavlja svojevrsni vremeplov kroz bogatu istoriju Beograda, a i šire. Negujući tradicionalni meni i pristupačne cene, u restoranu se uvek traži mesto više. I kakvo bi to proleće bilo bez sarmica od zelja posluženih sa kiselim mlekom…
Ne propustite u regionu
Goste treba zabaviti i s njima razgovarati, a to je nešto za šta kuvar obično nema vremena. Stoga za Svetozara Raspopovića Popa, vlasnika restorana "As" u Ljubljani kažu da on nije kuvar, već restorater. On osmišljava recepte, kupuje sirove sastojke i podučava ljude kako da kuvaju. Takođe, on je i vinar već 45 godina, tako da očekujte odličan izbor vina za uparivanje.
Privatno, mirno i daleko od gužve, jedan je od najčešće ponavljanih zahteva kada su u pitanju poslovni ručkovi. Kuhinjski tim restorana Dukley Seafront, predvođen kuvarom Dejanom Trifunovićem, sastoji se od mladih i inovativnih kuvara sa jednom idejom – ljubav prema hrani i uživanju svih čula. Ovoga puta sa sezonskim menijima i ukusima Novog Mediterana na crnogorskoj obali u blizini Budve.
Bloomberg Businessweek Adria
Na pola puta između Kotora i Herceg Novog, u Boki Kotorskoj, nalazi se malo mesto zvano Morinj. Morinj je dugo bio poznat po svojim mlinovima koji su mleli masline i žitarice. Ali vreme je učinilo svoje, i mlinovi Morinja, zajedno sa starim običajima, pali su u zaborav. Pre 20 godina Lazar Ćatović uložio je mnogo rada i ljubavi u porodičnu kuću koja je u njegovoj porodici više od 200 godina, pretvorivši ih u tavernu svetske klase. Ono što čini ovaj restoran jedinstvenim jeste Lazarova ideja da očuva harmoniju i zajedništvo koje su ljudi i priroda ovde zajedno stvorili.
Restoran "Toto" je deo skopskog života već 25 godina. Jedan je od najbolje ocenjenih na Trip Advisoru, a jedan od posetilaca sa posebnim oduševljenjem opisuje deliciju koju je probao kao "nešto crveno, najbolje kada je namazano na hleb i ima ukus paprike". Pogađate, u pitanju je ajvar, verovatno najukusniji "ambasador" balkanske kulture. U ovom restoranu, kao i u mnogim drugim gde se donose važne poslovne odluke, služe ga uz domaći hleb koji sami prave.
- U izradi teksta pomogle Nejra Džeferagić i Danijela Goreta.
.webp){kind=icon}
