Pet srpskih startapova traži priliku na Dalekom istoku

Po drugi put u Srbiji, domaći startapovi su kroz NINJA akceleratorski program, podržan od Japana, dobili mentorsku podršku i direktan pristup potencijalnim partnerima i investitorima na azijskim tržištima. U Beogradu je u četvrtak svoje ideje i koncepte predstavilo pet startapova, a to su Relio, nanoWAF, OPS.inc, Trust2Me i Inclusio.

Svaki je drugačiji, ima različitu publiku i oblast kojom se bavi, ali su svi saglasni da je Japan tržište s ogromnim potencijalom u kreativnoj i IT industriji, te im ambicija i apetita ne manjka.

Usmeravanje pažnje na Japan i Jugoistočnu Aziju je osveženje u odnosu na podatke iz istraživanja Startap skenera, koje pokazuje da je više od 84 odsto domaćih startapova fokusirano na EU i SAD.

 

NINJA akcelerator je trajao 10 nedelja, počeve od novembra 2024, a u četvrtak je bio završni, Demo dan na kojem su startapovi predstavili svoje projekte međunarodnim investitorima. Svaki od njih je imao sedam minuta za takozvani pitch, a prisutnima su se, između ostalog, obratili Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Huba, Tanja Kuzman, generalna direktorka Inicijative Digitalna Srbija, Akira Imamura, ambasador Japana u Srbiji, Aleksandra Kovač, ambasadorka Srbije u Japanu, Hajime Fukuda, glavni  predstavnik JICA kancelarije za Balkan.

 

Bloomberg Adria

 

Relio

U pitanju je startap sa sedištem u Cirihu, sa fintek licencom FINMA (engl. Swiss Financial Market Supervisory Authority). Relio nudi pojednostavljene bankarske i digitalne usluge složenim biznisima, s fokusom na mala i srednja preduzeća, i omogućava plaćanje kako u Švajcarskoj, tako i internacionalno. Prema podacima koje je izneo predstavnik ovog startapa u četvrtak u Beogradu, Relio beleži rast od 22 odsto u ukupnoj zaradi (MoM). Ima 30 zaposlenih, od kojih veći deo radi u Beogradu. Primarno azijsko tržište im je Singapur.

 

NanoWAF

Ovaj startap je usmeren na sajber-bezbednost IoT (engl. Internet of things) uređaja, oslanjajući se na veštačku inteligenciju (AI). Reč je o pojmu koji se odnosi na milijarde fizičkih uređaja širom sveta, opremljenih senzorima i softverima, a koji su u datom momentu povezani na internet kako bi prikupljali i delili podatke. Ta sposobnost IoT uređaje čini "digitalno inteligentnima", ali i osetljivim na sajber-napade. NanoWAF se posebno bavi zaštitom "low cost" IoT/Edge urađaja, 4G rutera i IP kamera, a globalno je ubedljivo najveće tržište rutera, sa vrednošću od 18,91 milijardi dolara.

 

 

 

OPS.inc

U pitanju je mlada softverska firma, koja ima japanske i internacionalne klijente, a posluje u kreativnoj industriji. Do sada su mahom sarađivali sa režiserima iz Holivuda, frilenserima i marketinškim agencijama. Prema rečima predstavnika OPS-a, ovaj startap kreira specifične benefite za korisnike i posluje putem više od 250 kreativnih habova širom sveta. Takođe, imaju više od 350.000 potencijalnih klijenata.

OPS platforma je kreirana za organizatore projekata (upravljanje rokovima i timovima), nezavisne kreativce (uspešnije balansiranje između stvaranja projekata i prihoda), vlasnike biznisa (uspostavljanje jasnije finansijske konstrukcije) i menadžere u kompanijama (pomoć pri nadgledanju multiregionalnih timova).

Bloomberg Adria

 

Trust2Me

Startap usmeren na zdravlje, negu ljubimaca i industriju lepote, nastao s idejom da preko aplikacije i AI tehnologije poveže korisnike sa lekarima i stručnjacima iz datih oblasti. U Srbiji imaju više od 20 klijenata, među kojima su poznate klinike i veliki lanac apoteka, a misija im je da kreiraju platformu koja će, najjednostavnije rečeno, povezati pacijente i doktore. Isti princip je primenljiv u industriji lepote i kućnih ljubimaca.

Na japanskom tržištu vide potencijal za rast svog startapa zbog unapređene zdravstvene zaštite, stabilnih industrija lepote i kućnih ljubimaca, kao i visokog nivoa digitalizacije. 

 

 

Inclusio

Ovaj startap je nastao iz potrebe da se ljudima s invaliditetom obezbedi adekvatna pomoć osoblja, tj. da se prevaziđu fizičke i komunikacijske barijere među njima. Na prvom mestu, fizičke barijere (poput stepenica) sprečavaju osobe s invaliditetom da zatraže pomoć, a drugo, osoblje u određenim ustanovama nije adekvatno i blagovremeno informisano o tome kome, kada i kako treba da pomogne.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar