Plate u srpskom IT-ju sustižu zapadne i teraju sektor na reset

Srpski IT stručnjaci već godinama u proseku primaju najveće plate u zemlji, približavajući se cenama rada na Zapadu. Mada to na prvi pogled može delovati kao sjajna vest za zaposlene u tom sektoru i za domaću privredu u celini, druga strana medalje krije pojačavanje pritiska na konkurentnost Srbije u odnosu na druga svetska tržišta, što bi moglo dovesti do različitih posledica.

Prvi znaci posustajanja starog modela rasta domaćeg IT-ja - koji se dominantno bazirao na autsorsingu - već su tu. Sve češće se može čuti da se predstavnici industrije žale na činjenicu da zapadnim klijentima više nisu toliko isplativi i da će, recimo, neka evropska kompanija radije angažovati kadrove sa njihovog, domaćeg terena nego one u Srbiji ili da će firma u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) pre sarađivati s nekim iz neposrednog okruženja ili iz Južne Amerike.

Direktor nedavno osnovane Srpske IT Asocijacije, koja je skoro formirala i svoj upravni odbor, Marko Vučetić, podseća da je Srbija po ceni rada dugo bila izuzetno atraktivno tržište za velike strane korporacije, pružajući klijentima i potreban kvalitet usluge. "Međutim, u poslednje vreme taj kvalitet prati povećana cena rada, tako da smo sad došli do nivoa gde postajemo jednako tržište sa nekim tržištima Evropske unije (EU)."

Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za oktobar pokazali su da zaposleni u sektoru računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti imaju prosečnu neto platu od 282.200 dinara. Ipak, uvreženo je mišljenje da je to potcenjeno i da su zarade mnogo veće.

"Razlog je što postoji dosta prostora za manipulaciju u pogledu administrativnih procesa - razlike između toga da li otvarate preduzetničku radnju ili društvo sa ograničenom odgovornošću, pa onda imate isplate bonusa, trinaeste plate... Nema šanse da je prosečna zarada za one sa najvišim nivoom kvalifikacije u IKT-u 2.000 evra. Pokušajte da zaposlite nekog iskusnog senior programera za platu ispod 4.000-5.000 evra, teško da ćete naći takvog", kazao je ranije za Bloomberg Adriju Dragan Aleksić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema rečima preduzetnika, investitora i partnera u fondu ICT Hub Venture Miloša Matića, zarade ovdašnjih programera, developera i dizajnera rastu jer ljudi jednostavno teže tome da imaju iste plate, ali i benefite, kao ljudi na Zapadu, što nije iznenađujuće.

Depositphotos

"Ako pričam iz svog iskustva, kao neko ko ima IT autsorsing kompaniju, mogu da kažem da se naša konkurentnost svela na oko pet ili deset odsto razlike u ceni rada ljudi ovde u odnosu na nekoga ko sedi u Njujorku i ko je možda svega 10 blokova udeljen od klijenta. Jasno je da će klijent u tom slučaju prihvatiti domaću ponudu." Kako dodaje, spas srpskim firmama u tom nadmetanju može manje-više biti jedino već prethodno razvijen dobar odnos s strancima i izgrađeno prodajno prisustvo na Zapadu.

Matić objašnjava da se profitabilnost u IT-ju u načelu meri time koliko je produktivan sat koji se naplati - što je rad po satu produktivniji i optimizovaniji, veće su šanse da se ostvari lepa profitna marža. "Međutim, novozaposleni u kompanijama nisu toliko produktivni - juniori i neki mediori, za koje bi se formirala niža cena rada, po pravilu treba još mnogo da uče, dok seniori dosta koštaju. Troškovi na iskusnije mediore i seniore se povećavaju i to domaći IT čini nekonkurentnim."

Pojedine srpske IT firme kadrove nalaze u drugim zemljama

Izvršni direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja kaže da angažovanje strane radne snage koja bi bila jeftinija od domaće postoji, ali da nije prisutno u većem obimu. "Ako i ima takvih pojedinačnih slučajeva, oni su zanemarljivi i ne utiču značajno na ukupnu sliku, bar u ovom trenutku."

Slična zapažanja deli Vučetić, koji navodi da zasad ne primećuje značajnije okretanje domaćih IT firmi zapošljavanju stranih kadrova. Prema njegovoj oceni, inostrana radna snaga verovatno je i dalje prisutna u niskom jednocifrenom procentu ukupnog broja zaposlenih u srpskom IT sektoru. "Što, naravno, ne znači da taj broj ne može da poraste u nekom trenutku", naglašava.

Na pitanje sa kojih bi tržišta poslodavci uopšte mogli da angažuju radnike, za slučaj da to postane jedino rešenje za preskupe domaće stručnjake, Vučetić podseća da veliki broj svetskih firmi i dalje bira Indiju kao tržište jeftine radne snage. "Mada je moje subjektivno mišljenje da je odnos cene i kvaliteta koji oni pružaju na znatno nižem nivou u poređenju s onim što imaju da ponude naši radnici."

 

On skreće pažnju na Afriku, koja, kako se trenutno čini, polako ali sigurno postaje atraktivnija destinacija za projekte u domenu IT-ja. "Tu je i Južna Amerika, koja je, recimo, povoljnija opcija za neke klijente iz SAD i pogodnija zbog vremenske usklađenosti."

S druge strane, Matić navodi da već postoje primeri srpskih IT firmi koje traže radnike u Libiji, Egiptu, Maroku, Tunisu, Libanu, Ukrajini, Belorusiji...

"Trenutno se ne ide toliko daleko da se angažuju ljudi iz Pakistana ili Indije, gde postoje velike barijere, ali Bliski istok i sever Afrike postaju destinacije gde se traži odgovarajući odnos talenata i cene. Da li će se nastaviti tendencija da se ide ka Bliskom istoku? Nisam siguran, imajući u vidu sve sukobe koji se dešavaju u Siriji, Libanu, Gazi, Palestini, Izraelu...", kaže partner u ICT Hub Ventureu.

Otvoreni Balkan - potencijalna šansa?

Kada je u pitanju jednostavnija tehnologija, poput izrade WordPress sajtova, održavanja sistema i opsluživanja velikog broja klijenata, Matić kao jednu od mogućnosti za stabilizaciju cena na srpskom tržištu navodi očekivanu aktuelizaciju opcija koje nudi "Otvoreni Balkan".

Depositphotos

"Ta inicijativa pretpostavlja da se bez problema mogu zapošljavati ljudi sa Zapadnog Balkana. Ukoliko ona zaživi, državljani Severne Makedonije i Albanije bi možda mogli da za naše firme rade na nekim ne preterano tehnološki zahtevnim poslovima po pristupačnim cenama", kaže on.

Firme kažu da im je potrebna drugačija poreska politika

U Srpskoj IT asocijaciji veruju da bi poreske olakšice pomogle da Srbija ostane konkurentno i atraktivno tržište.

"Prema istraživanju koje smo sproveli jesenas, a u kojem smo anketirali 65 IT kompanija koje posluju u Srbiji, 31 odsto njih je navelo da je za dalji rast i razvoj IT sektora neophodan sistem poreskih olakšica. Na nivou Srpske IT Asocijacije slobodno mogu da kažem da je više od 90 članica tog stava. Pritom, treba naglasiti da mi okupljamo i velike korporacije i male firme i skoro svi kažu da su poreske olakšice ključne za dalje rast i razvoj, za zapošljavanje, nove projekte i za smanjenje broja otkaza", kaže Vučetić.

Sagovornik navodi da je u tom pogledu težište na olakšicama koje se odnose na plate zaposlenih. Precizira da nije cilj da se smanje plate zaposlenima, već da država prepozna važnost prilagođavanja poreskih mera na način da IT kompanije ovde mogu da nastave sa daljim rastom i razvojem tog sektora.

"Znamo kolike su plate u IT industriji i naravno da me raduje što smo postali cenjena, pa samim tim i bolje plaćena radna snaga, ali jasno je da porezi i doprinosi od preko 60 odsto na zaradu od, recimo, 3.000 evra dovode do toga da postajemo skuplje tržište nego što bi trebalo da budemo", napominje Vučetić.

Depositphotos

S tim u vezi, pitanje poreza moglo bi biti ključno i kada je reč o privlačenju velikih kompanija da dođu i otvore ogranke u Srbiju. "Dolazi se u situaciju da sledeća kompanija koja bude htela da otvori neki R&D (engl. research and development - istraživanje i razvoj) centar, pre će ga otvoriti i zaposliti ljude u nekoj od zemalja EU koje su nam konkurentne i administrativno su lakša tržišta, na primer u Rumuniju, Bugarskoj, Poljskoj ili čak u nekoj afričkoj državi."

Bez smanjenja poreskih opterećenja obim zapošljavanja bi, kako kaže, mogao biti daleko manji, dok rizik od smanjenja broja projekata i otpuštanja raste. "Nije isključeno ni da bi neke značajne kompanije otišle sa ovog tržišta, što ne smemo da dozvolimo."

Alternativa - potpuni zaokret u modelu poslovanja

Šolaja ukazuje na činjenicu da, budući da je Srbija zbog rasta plata u IT industriji sve manje cenovno konkurentna na međunarodnim tržištima, to znači da konkurentnost ovdašnjeg sektora na svetskoj sceni sve više zavisi od kvaliteta, stručnosti i performansi.

Depositphotos

"Već nekoliko godina domaća IT industrija se postepeno udaljava od tradicionalnog autsorsinga i sve više se fokusira na razvoj 'custom' (po narudžbini, prim. aut.) softverskih rešenja koja donose dodatnu vrednost klijentima. Ova promena paradigme u velikoj meri smanjuje uticaj cene kao faktora konkurentnosti", ocenjuje izvršni direktor Vojvođanskog IKT klastera.

U tom smislu, Matić najviše nade polaže u znanje koje su srpski preduzetnici i velike kompanije stekli u radu sa zapadnim klijentima.

"Mislim da je vreme da se naš autsorsing probudi i kaže: hajde da gradimo proizvode, veću profitabilnost i skalabilnost, da ne zavisimo toliko od dostupnosti radne snage, nego da znanje koje imamo upotrebimo da radimo za sebe - ne za druge. I iskreno se nadam da će se stvari razvijati u tom smeru i da ćemo svetu imati nešto bolje da ponudimo, a ne samo radne sate", kaže sagovornik Bloomberg Adrije.

Promena poslovnog modela, prema njegovom mišljenju, verovatno ima više šansi da se realizuje kod manjih IT autsorsing firmi, sa do 20-30 zaposlenih, jer su one agilnije i dodatno motivisane za preokret jer cenovno ne mogu da ostanu konkurentne s velikim kompanijama.

"Ako manje firme krenu tim putem, one veće bi mogle da im se pridruže - u suprotnom, bojim se da će zabeležiti osipanje talenata koji će hteti da pokrenu svoj biznis sa nekim proizvodom", zaključuje on, ističući da je IT sektoru u Srbiji i dalje izazov da nađe kadrove za prodaju i druge pozicije povezane sa ugovaranjem poslova, što će postati ključno pri zaokretu firmi od modela pružanja usluga drugima ka modelu razvijanja originalnih proizvoda.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar